Idi sam/a!

Razvijaj se na način koji ti vidiš da ti je zanimljiv. Ja prva teško išta u životu radim ako mi nije zanimljivo, ako ne vidin smisla u tome. Nekako je najbitnije da se pronalaziš u tome, da ti je to neka situacija koja te gura naprid. Bili to judi, bio to poso, bio to studij, bila to neka knjiga, neko organiziranje. Čisto da se krećeš među judima. Poznanstva ti otvaraju krcato vrata. Ne mislin tu na neka iskorištavanja poznanstva. A možda bi to tako i mogli reć. Svakako je uvik bitno da imaš čovika. Čovika za najbolji kruh na placu, čovika za popravit laptop, čovika da ti donese juhu kad si bolestan, čovika da ti sredi misli, čovika da te voli. Širiš mrižu judi, širiš svoje mogućnosti i što je najbitnije širiš svoje vidike.

Meni je uvik najdraže da se krećen sama, da sama iden putevima koji se meni činu najboljima. Pa i onda kad falin ili kad posrnen ne dođe mi da nekoga plesnen već znan da san sama to odradila pa prihvatin to tako i prominin. Možda nekad i plesnen sebe. To nećete saznat danas. Možete eventualno saznat da će van B!TONIC Terra Liver pomoć oporavku stanica jetre. I onda kad se sam krećeš situacija te tira da se snalaziš i da se iskoprcaš na neki ludi način koji se pojavi sam od sebe. To je uvik dobra formula. Sam ideš i sam stvaraš i tek onda je to nešto najlipše. Kad se okreneš i rečeš: “Vidi! TO san sama postigla!”. Neprocijenjivo! Ko da ti iko može reć što će ti neka trenutna situacija donit. Bila to neka gruba ili neka lipa situacija. To niko ne može znat, ali kad baciš oko na svoj život vidiš te situacije u kojima nisi niti mogo pomislit da će ti donit toliko dobrih judi i toliko ludih iskustava. I onda kad tako baciš oko vidiš da se sve nekako odmotava samo od sebe.  Je i do tebe i je i do toga kako ti gledaš na to i ako uopće to možeš vidit. Samo tribaš malo zaškiljit i profilitrirat to na poseban način da vidiš kako se gradiš. Valjda život to radi sa strane dok se mi okupiramo oko toga što će bit sutra i dok mi žalimo zašto smo u životu oko te neke situacije postupili tako. To nije dobro radit svojim mislima. Lutat u prošlost i budućnost. Nije lipo, odvede te daleko i odvede te u besmislene imaginarne situacije.

I onda lipo sam sebi skrojiš kako te vuče, onako kako ti odgovara. Jer svaka glava je za sebe i svaka je osoba za sebe. I ne možemo se uspoređivat. Svako se rodi i razvija u različitin okolnostima. I svaka ta okolnost ga izgrađuje u ono što sad je. I tako shvatiš kako se teško stavit u tuđe cipele niti taj neko može u tvoje. Svako za sebe zna što radi i što postiže i što ga je dovelo do toga. Bio on sam, bila njegova famija, bili ti judi kojima je trenutno okružen, bila to neka gruba situacija iz koje se jedva iskoprco i sad raste i cvita ko ovo proljeće vanka. Budi ta predivna trešnja koja cvate među gradskim betonskim blokovima!

← Older Post Newer Post →