Kaleidoskopski mozak

Dobar dan narode! Vrlo je jednostavna forumula. Samo što je ne možemo uvik vidit. Stvori se taj neki zastor isprid očiju i zamagli ti uvid u situaciju. Neki crni oblak. Mozak ti potamni. Nešto ti je sve grubo, ali niti ne možeš uprit prston u to: “Evo ovo me muči.”. Kad bi bilo tako jednostavno ne bi bilo zanimljivo. Lud je ovaj život. Ludo se sve to odmotava, zamotava, prepliće. Znaš što bi u ton crnilu bilo odlično izvuć iz ruksaka? Onako pobjedonosno? Skočit u zrak i reć: “VIDI ŠTO JA IMAAAN?” Ko najveće dite na svitu bez trunke brige. KALEIDOSKOP. I onda gledat kroz njega u svitlost i zabavit se sa tin. Onako se čudit kako ta stakalca padaju, minjaju se boje. Onako bit baš dječački zapanjen. Nego ko se siti kupit kaleidoskop. Ja ne. A uvik vidin neki na nekoj blagajni i tu je cijenovno vrlo dostupan, ko dva paketa žvaka. Samo baš se meni u ton momentu da kupovat kaleidoskop, a tako bi lipo došo za bacit mozak na pašu. Ja mislin da je uvik najlipše sebi dopustit da budeš dite. Onda vidiš tu pravu sliku svita. E, baš tako. Dopustit sebi. Jer čini mi se ko da bi judi tili bit dica, tili bi tu i tamo tako skočit u zrak i izvadit kaleidoskop. Samo ko da smatraju da je to sad društveno neprihvaćeno za njihove godine. Di je ta granica kad “ne smiješ” više bit dite? Di je ta granica di svi postajemo jako “ozbiljni”? Di se prestajemo šalit? Kažu: “Kakvi kaleidoskopi i ludosti. Oće mi kaleidoskop platit račune?” Bar meni tako izgleda. Ko da će sad neko njih krivo pogledat. Evo i da hoće, što ćemo sad sa tin? Oće li me taj pogled sputavat da zurin u sunce? Mene neće. Da mi neko priredi tu ludost ja bi umrla od smiha i ja bi bila toliko oduševljena sa tin da bi svima oko sebe nabavila kaleidoskop. Da svi šetamo sritni i veseli sa kaleidoskopon.

B!TONIC Man

Ja uvik vapim za nekin inspirirajućin judima, inspirirajućin stvarima, nekin sitnicama koje će me oduševljavat, nekin ludostima u kojima najčešće samo ja vidin radost. Ali donosi mi radost pa je li to u konačnici najbitnije? Uvik je neko istraživanje na snazi. Snaga je u tebi i kad imaš B!TONIC MAN kapsule. Pa tako sa dana na dan. Pa nekad nađeš, nekad ne nađeš. Samo je bitno da kopaš, da ruješ ko krtica. Nema instant formule. Neću ti ja doć i reć: “Evo ti kaleidoskop. Mene baš veseli. I tebe će.”. Neće. Mislin naravno da hoće. Kaleidoskop je toliko super stvar da nema te osobe koju ne bi razveselila. Ali neće te toliko razveselit ko nešto što si ti sam otkrio da te veseli. Samo što se često događa, pa tako i meni, da zaboravljamo bit dica i da previše energije ulažemo u to da smo veliki i “ozbiljni”, previše usmjereni u neke vlastite ciljeve. I to je svakako pohvalno i bitno i nužno. Imat ciljeve i snove, tu neku putanju koja se nazire. Samo ona triba bit onako malo zacrtana. Isprekidanon crton, tek toliko da vidiš kako se krećeš, a opet dovoljno da imaš prostora da zaobiđeš tu i tamo koju. Nekad ide sve po planu, nekad nacrtaš novu crtu. Nema ti tu puno pravila. Nema ih uopće po mom skromnom mišljenju. Svakako je uvik poželjno imat kaleidoskop.

← Older Post