Stavi misli u prazan hod

 

Sidin na balkonu na suncu i tipkan. Proljeće, a što ima da san pisala kako će nan brzo doć i evo ti ga. Kreću festivali, kreću druženja po gradu, pa svin travnatim površinama. Zagreb van je nešto predivno u to vrime proljeća. Valjda najlipše za ga doživit. Cili grad živne, svima je sve lakše, stalno su neka događanja, bicikla ti je stalno na ramenu, ideš, ne misliš, sve klizi. Kad san tek došla u Zagreb, nisan niti zamišljala da ću ga ovoliko zavolit. Ne koliko i Dalmaciju, ali pošteno parira. Prevelika je koncentracija svega u Zagrebu, tribalo bi se to malo decentralizirat, ali to nisu teme za ode. Ako ću jedan dan držat prezentaciju o decentralizaciji glavnog grada Hrvatske, javin se. Svakako će bit zanimljivo, pa da se dvoje nasmiju, ja sritna. Nego Zagreb. Super grad, eto samo ako bi to mogli malo urbanistički sredit, vrh. Promet je glavni problem. Sve drugo je lipo posloženo. Samo kad to proljeće dođe niti ne obadaš promet, sunce je, temperatura je savršena, sve ti je blizu, voziš se na toj bicikli. Neovisan, zrak, cviće, piva u Art parku, noćni žamor u gradu. Grad živi punin plućima. Sve je procvalo pa i ti cvateš. Samo smih i opuštenost. Pa eto ako nisi doživio to proljeće u Zagrebu, udostoji se doć ovo proljeće, jako će ti ostat u lipon sićanju.

 

Lakše ti je onda i živit. Nije da ti je pretjerano teško i priko te zime, nego zima te uvuče u previše komada robe, pa em što si fizički težak sam sebi em  te jutarnja magla još više povuče prema doli. Međutim, sve je to pod kontrolom kad bistre glave gledamo. Nekad mi se događa da preozbiljno gledan na taj život. Onda shvatin da bi mi bilo pametnije ozbiljnije gledat na samu sebe, a ne na život. Posvetit se sebi. Čini mi se da pretjerano radimo neke stvari koje se očekuju od nas, dok bi zapravo bilo zdravije da prvo promislimo je li se one očekuju od nas ili ih ja sam želim odradit? Kako se oduprit tome? Živeći prvenstveno za sebe pa onda za druge. Jer kako ćeš pomoć drugima ako ne možeš pomoć sam sebi. Reko je Andrić: “Nisu svi ljudi rđavi, kao što rđav um misli.”. Pa tako nekako, prvo popravi svoju glavu, pa onda ajde u pohod popravljanja drugih glava. Samo nikad to nemoj radit jer misliš da se očekuje od tebe. Dođi sebi, sritni svoju dušu, umiri se pa makar popio Rosa Spirit  B!TONIC, neće ti odmoć. Malo B vitamina da te dovede u red, reduciraš taj nagomilani stres i ko ptičica si. Spoznaj tu razliku između onoga što misliš da se očekuje od tebe i onoga što ti sam želiš napravit. Ovako u prvom scenariju, ne možeš niti kvalitetno pomoć toj osobi, a tebi je trenutno malo zadovoljstva jer si nekome pomogo, ali još si loš sam sebi. Nemoj to radit, pogledaj se, prouči se. Je, sablazno je. Nema goreg scenarija doli uć u svoju glavu i dušu. Ali ko će ti. Neće ti niko dat ruku za uć u taj svit, to smo na tebi stoji. I sve dok odgađaš ulazak u taj svit, gomilaju se razno razni problemi i frustracije, kao nusprodukti cijelokupne situacije, ali ne možeš to niti spoznat, jer prvenstveno ne vidiš sebe da bi mogo vidit cilu situaciju.

 

Život je lip, vesel, zabavan, raznovrsan, možeš od njega napravit čuda ako si malo kreativan. I ta se kreativnost može razvit sa vježbanjen i trudom. Sve je u praksi i volji. Možeš bit nadaren sa svin i svačin, ali ako to ne njeguješ, pada u vodu. Zašto bacamo u vodu tako dobre kvalitete i pravimo od života bauk? Zašto ne možemo prihvatit sebe kakvi jesmo i krenit pobjedonosno u novi dan? Jesmo li dovoljno hrabri za te pothvate ili nam se lakše sakrit u mišju rupu? Sakrij se pa pusti da se život odvija isprid tebe. I gledaj ga tako kako se odvija i kako ti ništa ne radiš, i kako svi nešto od sebe naprave i nije ti jasno kako svima sve lagodno ide, a tebe život gazi. Obmana! Oćeš li se oduprit imaginarnim glasovima u glavi da te sputavaju ili ćeš ih pokrit velom neznatnosti i stavit misli u prazan hod?

 

Zanima vas i ostatak mojih kolumni? Samo pratite LINK ;)

← Older Post Newer Post →