Volimo sezonsko!

Sezonsko voće i povrće. Stalno čujemo kako je uvik najboje jist ono sezonsko. Ne znan na koji način vi to vidite. Prva pomisao bi mogla bit da je to radi toga što onda jidemo friškije i da je manje tih nekih peticida/aditiva dodano. Priča se o ovin supstancama, znaju se ti neki brojevi, kažu: “Što je više brojeva, to ne kupuj! Izbjegavaj!”. Pod aditiv se stavlja i vitamin C, ko askorbinska kiselina, pod brojen E300. Nije sve crno bilo. Ne možemo nigdi generalizirat, pa ni u ovom slučaju. Samo triba znat da nisu ni svi E brojevi loši. Da nema nekih aditiva, tribali bi bit cili dan na zemlji, tribali bi jist hranu koju uberemo/skupimo sa dana na dan. Ne bi mogli kupit spizu pa da imamo u frižideru za par dana. Sve ima svoje zašto. Tehnološko doba nas je ubrzalo i smanjilo nan vrime da pođemo u polje bavit se namirnicama. Sa druge strane nan je ponuđeno više hrane nego ikad. Pa što da sad radimo? Oćemo bacit sve tehnološke naprave u more i poć na polje obrađivat zemlju? Oćemo se svi okrenit Slavoniji i iskoristit tu našu lipu državu? To bi već tribalo. Slavonija, žitnica države, sad spaja kraj sa krajem, a mi uvozimo sirovine.
Zašto, ko, kako, kad? Ne zna se. Ništa se ne zna, ali svi daju riješenja koja rapidno padaju u more ko one tehnološke naprave od maloprije.

Priroda uvik radi za nas, to se zna. Jedino smo mi ti koji radu ludosti, pronalazu načine kako negdi zaradit i to često nauštrb naše drage prirode. Ona nam nudi svoje plodove u ono vrime u kojem su našem organizmu najpotribniji. U jesen imamo krcato plodova prirode koji obiluju vitaminon C baš kako bi se što kvalitetnije pripremili za zimu. Dunje, limuni, kiviji, mandarine, naranče, divlji šipak. To su samo neke koje su mi sad u ovon momentu pale na pamet. I onda nan ta priroda ponudi sve u jesen kako bi se lipo ojačali za zimu i kako bi nam ta zima prošla što bezbolnije. Pogotovo mi ko zemlja na mediteranu imamo klimu i pogodnosti za rast svih ovih namirnica. I možeš lipo poć u šumu i nabrat divljeg šipka. Besplatno. I radit od njega čaj, zapravo stručnije da to rečemo, INFUZIJU.

Fun fact: Čajevima se nazivaju samo pripravci od biljke Camellia sinensis iliti kineski čajevac od koje dobivamo bijeli, žuti, zeleni, oolong, crni i fermentirani čaj. Znači svi koji sadrže tein, biološki aktivnu komponentu koja ima istu strukturnu formulu ko kofein. To je ista molekula samo eto ima drugi naziv jer je konzumiramo putem čaja.

I onda možete napravit infuziju, marmeladu, ma što oćete. Isto tako sa svin drugin namirnicama. Samo triba malo uključit maštu i imate lipu zimnicu. Meni su dunje otkriće u zadnjih par godina. Ko malo dite san ih uvik gledala i onda bi mi u glavi počeo pivat mlađahni Čolić: “...Pomalo si kao dunja sa ormara, mirišeš bezveze i noću i danju….”. I onda mi se ta dunja nije činila tako zanimljiva, ona miriše bezveze, na ormaru. Pitala se mala Lucija: “Zašto bi je iko ikad odlučio pojist?” Ali kad san malo narasla i napravila kompot od dunja sa cimeton, milina od mirisa. Prava zimska idila u kući. Samo se osvrnimo i pogledajmo tu prirodu koja nam daje sve najbolje od sebe u najboljem periodu. Jer nas voli, pa volimo i mi nju!

Zanimaju vas i moji ostali članci? Samo pratite LINK ;)

← Older Post Newer Post →